Почетак пролећа 20. марта ученици II-2 су у продуженом боравку обележили причом о срећи, а поводом њеног Светског дана.
Инспирацију за причу о срећи пронашли смо у афоризмима Душка Радовића, човека, који је свако београдско јутро чинио ведријим и пријатнијим, ма какво оно било. Давао је упутства како да тешкоћу живљења схватимо као уметност. Лечио је песимизам и мрзовољу. Подсећао нас је да има много ствари због којих треба да будемо срећни и задовољни.
Причали смо о томе шта је срећа и дошли до заједничког закључка да срећу чине “мале” ствари, оне које немају цену: породица, здравље, осмеси, пријатељи, лепе успомене…Анализирали смо Душкове цитате о срећи, а потом су ученици писали шта њих чини срећним. За крај смо направили пано посвећен Душку Радовићу и срећи.
“За живот је потребно мало. За несрећан живот тражи се много више.” Д. Радовић
Марија Затежић Станковић